Po ovom pitanju smo poprilično srećni. Većina profesora je razumna i ne traži više nego što ispredaje. Ovde imate spisak profesora za koje sam dobila informacije koliko je koji radoznao na ispitu. Kod profesora kod kojih je više napisano u pitanju je i moje sopstveno iskustvo, plus komentari koje sam čula od ostalih studenata. Ako imate sta da dopunite pošaljite e-mail.

• Zoran Rajilić,  (Mehanika i termodinamika, Elektromagnetizam i optika)  -  Voli da se gradivo razumije, a ne uči napamet; od toga zavisi visina ocjene. Omaške (slučajne greške) toleriše. Uglavnom jača radoznalost se ispoljava ako trebate dobiti visoku ocjenu.
• Ljubinko Mitranić, (Metodika nastave fizike)  - Voli da mu studenti pokazuju sigurnost u znanju. Ako slučajno izvalite neku glupost, gotovi ste; uhvati vas u mašinu, pa je najvažnije da sačuvate živce tada. Poprilično je radoznao. Pamti ko mu je dolazio na predavanja, a ko ne, pa od tog zavisi kako će se ponašati prema vama na ispitu.
• Branko Predojević, (Atomska fizika)  - Ne dozvoljava korištenje literature na ispitu, ali zadatke koje postavlja su sasvim fer, ne izlaze iz okvira onih koje je radio na vježbama. Na laboratorijskim vježbama jedini zahtjeva obavezno prisustvovanje i obaveznu predaju obrađenih rezultata na sljedećem terminu za laboratorijske vježbe.
• Sreten Lekić, (Kvantna mehanika, Čvrsto stanje) - Dozvoljava korištenje literature na ispitu, čak štaviše za ove ispite se to očekuje jer su zadaci nemoguće dugački. Zadaci na ispitu su obično kao oni iz preporučenih zbirki, pa je najpametnije preraditi zbirke.
• Dušanka Marčetić, (Obrada rezultata mjerenja) - fer je. Voli da se zadatak malo i usmeno objasni, tj. ako ste nešto preskočili, tražiće objašnjenje šta i kako.
• Ljiljana Masković, (Elektrodinamika) - Strahovito je fer, pita samo ono sto je predavala, čak ne propituje mimo pitanja koja izvučete. Zaključak: taman fino radoznala. Na ocjenu utiču rezultati pismenog.
• Darko Kapor, (Kvantna mehanika, Istorija fizike) - I za ovog profesora isto važi. Fer je, pomaže ako zapnete, ako tokom razgovora ne znate neko od potpitanja ne uzima za zlo. Toleriše omaške i pismeni ima uticaja na ocjenu. Kod istorije fizike obavezno traži da se uradi seminarski. I to je ustvari usmeni dio ispita, pismeni polažete u sred biblioteke sa svim knjigama oko sebe. Kada se uzmu u obzir njegova veoma interesantna predavanja, ovo je profesor za čistu desetku.
• Milorad Davidović, (Obrada rezultata mjerenja, Metodi mjerenja i standardizacija, Fizika materijala i Fizika čvrstog stanja) - Eh, kod njega morate biti dobro potkovani u cjelokupnoj fizici ako želite višu ocjenu, bez obzira na koji od ispita izlazite. Ono što on ispredaje je veoma važno i ako ne znate to može da vas obori. Zato se mora biti na predavanjima. Obožava da čuje primjere iz života povezane sa temom koju odgovarate.
• Jovan Setrajčić, (Teorijska i Matematička fizika) - Važno je da dobro uradite pismeni. Na usmenom dobijete pitanja, ostavi vas asistentkinji i ako fino napišete koncept, dobićete čak i veću ocjenu nego onu na pismenom. U najgorem slučaju vas čeka smanjenje ocjene sa pismenog.
• Branko Dragović, (Fizika čestica i Astrofizika) - Propituje samo ako je u pitanju veća ocjena. Mada je veoma važno da ne napravite neku kardinalnu grešku. Ako izvalite glupost smanjuje vam ocjenu. Omaške toleriše. Kod njegovih predmeta ima problema sa asistentom, pa je pismeni dio ispita i on zadavao, te sadrži teorijska pitanja i zato se ne može upotrebljavati literatura.
• Nenad Simonović, (Atomska fizika) - Ne propituje mnogo van pitanja koja postavi. Ne traži više od onog što je predavao. Bitno je da su vam izvođenja bez greške i za veće ocjene traži da znate i matematičku podlogu izvođenja.
• Dragoljub Mirjanić, (Statistička fizika) - Nije mnogo radoznao, potrebno je samo da naučite knjigu koja vam je preporučena.
• Milan Janjić, (Matematika 1) - Pa čovjek je razuman, mada voli da glasnije govori, pa se pripremite na to. On se ustvari ne dere na vas. Traži da znate ono sto je ispredavao. I naravno svaki dokaz koji je on izveo da i vi znate izvesti. Nije previše radoznao.
• Tamara Čajkovski (Viši fizički praktikum) - pita samo ono sto je ispredavala, tj. izdiktirala, ali morate, ama bas svaku šemu i svako izvođenje znati napamet. Još bolje je ako znate i vrijednosti svih onih konstanti koje je spomenula.
• Goran Škoro, (Nuklearna fizika) - komentar glasi: radoznao je! Opet ima problema sa asistentom, pa pismenog više-manje nema. Traži da se gradivo razumije.
• Srđan Bukvić, (Fizika plazme) - Osrednje radoznao. Pita samo ono što je ispredavao.
• Zoran Ljuboje, (Elektronika) - novi je, skoro je bio ispit kod njega, ali nisam čula komentare.
• Sladana Stojković, (Teorijska i Matematička fizika) - Duša od žene, satire se da objasni zadatke koji su nemoguće dugački. Na pismenom je dozvoljeno korištenje literature, a zadaci nisu komplikovaniji od onih koje je radila na vježbama. Ako baš zapnete na pismenom, ne libi se da vam pomogne.
• Ivan Tomljenović, (Obrada rezultata mjerenja, Standardizacija i Nuklearna fizika) - strahovito je težak. Da bi položili kolokvije, morate znati napamet sve šeme i formule. Izvođenja je uvijek malo. Voli mnogo da se žali, ne traži da se obrađeni rezultati predaju na vrijeme. S tim možete odugovlačiti koliko vam volja. Samo je važno da mu vratite njegove kopije i da donesete napisanu pripremu na vježbe.
• Milovan Vinčić, (Matematika 1 i 2) - Zadaci koje daje su istog tipa koje radi na vježbama. Korisno je ići na vježbe. Logaritamske su dozvoljene, sem ponekad na matematici 2 kada Čelic odluči na se ne smiju koristiti. Čovjek se svim silama trudi da pomogne studentima da nauče.

Zeznuti profesori

• Jelena Škundrić (Hemija) - Sve što vam govori na predavanjima, zaboravite. Ona jedina ima ispit is 3 djela: pismeni, eliminacioni i usmeni. Čula sam da je uvela skoro i još jedan dodatni eliminacioni. Uglavnom, nama hemija treba da bude samo jednosemestralni predmet, ali ako ne izađete odmah u januaru i tad ne položite, na svakom sledećem roku će vam dodavati još gradiva. Nekako će se tu pojaviti i organska hemija koju uopšte niste slušali. Na usmeni ne izlazite dok doslovno ne budete sve znali. Nema šanse da prođete drugačije. Njena asistentkinja je zaista fer i pomaže studentima, vježbe su razumljive i lako se pismeni položi ako se ide na vježbe.
• Momir Čelić (Matematika 2, Numerička) - Pored toga što morate naučiti kompletno gradivo iz obe njegove knjige, pod tim kompletno mislim na ama baš sve uključujući i ono sto je napisano sitnim slovima, morate znati izvesti i sve ono sto je on u tim knjigama preskočio da izvede i da znate značenje svake riječi koju je on ovlaš spomenuo u knjigama; to što pola toga nije po planu i programu, nema veze. S obzirom da ispredaje samo dio iz svojih knjiga, na predavanja baš i ne morate ići, potpis dobivate svakako. Kod njega se koncept samo zove tako. Vi, ustvari, na papir morate da napišete sve sto znate i da ga date njemu i onda sve to ponovo ispišete na tabli, prekidani pitanjima čiji je cilj uglavnom da vas zbuni. Taj koncept mora da bude bukvalno bez greške, jednoj studentici je prigovarao zbog gramatičkih grešaka. Morate da pazite čak i na stil pisanja. Najviše voli onaj koji je i on koristio za svoje knjige. Greške u matematici, čak i omaške su kod njega neoprostive, garantovano padate. Ako ne znate dio od  jednog pitanja ne možete proći.  Profesoru je veoma stalo do njegovih tvrdnji, pa je najbolje ne protivrječiti mu. Ima izuzetno dobro pamćenje i ako mu protivrječite, gotovi ste. Obavezno tvrdi da fizičari moraju da znaju matematiku kao matematičari, što budi u ljudima pitanja tipa: Čemu onda postoje matematičari? Doduše postoji i bonus: ako izlazite kod njega pet godina bezuspješno, dobijate na poklon šesticu!

O sljedećim asistentima i profesorima nemam podataka: Milica Pavkov, Lejla Vasić, Rodoljub Bavrlić, Anđelko Glušac, Branislav Praštalo, Miljenko Grubiša, Dejan Krunić, Miljenko Radević.

Pripremila:
Aleksandra ANĐIĆ